Агро-Еко kластер

Органска производња у Србији је још увек у повоју и много је питања са којима се произвођачи сусрећу. Због тога је потребно постојање кровне организације која пружа потребне информације, логистику, могућности бољег организовања и удруживања ради бољег пласмана производа на тржишту. Једна од таквих организација је Војвођански кластер органске пољопривреде (ВОК).

Органска производња у Србији је још увек у повоју и много је питања и дилема са којима се органски произвођачи на почетку сусрећу. Због тога је постојање кровне организације која пружа потребне информације, логистику, могућности бољег организовања и удруживања од круцијалног значаја за раст броја органских произвођача и бољи пласман њихових производа на тржишту.

.

Агрошумарство

Агрошумарство представља скуп пракси усмерених ка интеграцији дрвећа, жбунастих сорти и широког дијапазона биља унутар пољопривредних усева, предвиђених за стварање аутохтоних и одрживих биоценоза. Ова иновативна методологија обједињавања шумарства и пољопривреде значајно унапређује укупну продуктивност и отпорност пројектованих система, који поступно постају све сложенији.

Агрошумске целине теже биоенергетском и биохемијском конзервирању, успостављеном на бази сезонских сукцесивности и међусобној интеракцији саставних чинилаца. Примера ради, агрошумске биоценозе задржавају неопходну количину влаге и органских материја у земљишту, детоксификују га од штетних хемикалија, доприносе његовом проветравању и олакшаној дренажи, као и развоју корисних заједница микроорганизама, који даље подржавају биљни раст.

Поједина истраживања потврђују да се код бројних биљних врста у значајној мери повећава отпорност на штеточине и болести уколико се исте култивишу синтропским принципима. Овакви принципи су утемељени у неколико техника агрошумске култивације, а све заједно их карактерише пројектовање међусобно компатибилних поликултурних засада, груписаних у неколико слојева биоценозе. На овај се начин повећавају могућности органског узгоја великог броја здравих намирница, инклузије корисних животињских врста, као и регенеративног управљања земљиштем и водама. Осим тога, мање агрошумске површине дају исту количину усева који се уобичајено убирају на знатно већим пољопривредним површинама конвенционалне монокултурне производње, док се квалитет земљишта протоком времена све више поспешује.

Сходно реченом, технике агрошумске култивације представљају кровне дисциплине примењене агроекологије. Поред економске и еколошке добити, праксе агрошумарства омогућавају стварање дугорочно одрживих пословно-социјалних модела за шири круг учесника, усмерених ка иновативним решењима регенеративне економије XXI века.

У свету су искуства досадашње имплементације агрошумарства показала позитивне резултате, чиме се ствара додатна могућност сарадње у међународним оквирима. Наше регионалне специфичности карактерише хетерогеност географских предела, као и изражена разноврсност аутохтоне флоре и фауне, чиме се пружају огромне могућности за развој агроеколошког предузетништва. Осим тога, наш је регион током претходних деценија доживео висок степен био-еколошке деградације, чиме се праксе агрошумарства истичу као корисна регенеративна алтернатива постојећем стању.

Ваља истаћи да је управљање синтропским биоценозама дубоко укорењено у древним праксама здравог односа са природним окружењем. Овакво је наслеђе потребно будућим генерацијама. Сходно томе, сваки наредни корак у практичној примени агрошумарства представљаће улагање у здравију и сигурнију будућност.